„Ко хоће да освоји тврђаву, мора најпре да освоји своју душу. Пут кроз сопствену душу води нас и до Београда, једног од најстаријих и најчешће рушених градова света“ – записао је о Београду књижевник Милорад Павић. На брегу изнад ушћа Саве у Дунав, смештена је Београдска тврђава, једна од најлепших на Дунаву. Кроз историју дугу два и по миленијума, насељавали су је и освајали разни народи: Келти, Римљани, Византинци, Аустро-угари, Турци. У средњем веку град је два пута био српски, за време владавине краља Драгутина Немањића и први пут престоница за време деспота Стефана Лазаревића. Остатке римског Сингидунума препознајемо у делу бедема у Горњем граду, а од средњовековног града сачувани су темељи деспотовог замка и митрополијског двора, као и деспотова капија и бедем Горњег града. Тврђава какву данас видимо у највећој мери је из времена Аустро-угара и Турака. На простору Подунавља и средње Европе, Београд је био најзначајнији град између Беча и Цариграда, место дешавања великих догађаја који су мењали ток историје града и његових становника. Под словенским именом први пут се помиње 878. године „као најславнији град на Дунаву“. Оно што о том Београду данас знамо јесу скромна дрвена архитектура, земунице и укопана кућа са каменим пећима које су археолози пронашли на Београдској тврђави.

О томе како је изгледао Београд пре средњег века немамо поузданих података, али о томе како је изгледао средњовековни и потоњи град сазнајемо из великог броја сачуваних гравира, које показују град и његово природно окружење са ушћем две велике реке и са великим речним острвом. Јадно од сачуваних сведочанстава је и Марсиљијева карта на којој су приказани Велико и Мало ратно острво, Лидо и Aда Хуја. На карти су уцртани Доњи град и Горњи град са Калемегданом. У Доњем граду је обновљена Кула Небојша која чува сећање на бурне догађаје који су се збивали око куле, међу којима је и сећање на Ригу од Фере, песника и великог грчког јунака, борца против турског ропства. Кула Небојша коју данас видимо није средњовековна кула која се налазила у Горњем граду замка деспота Стефана Лазаревића, већкула која је подигнута касније и која је имала задатак да штити улаз у пристаниште. У 18.веку Аустријанци су кулу обновили, а потом су је Турци претворили у тамницу и у њу заточили песника Ригу од Фере, као и многе српске јунаке. Великим страдањима је и посвећена изложба на пет нивоа у кули, која сведочи о историјским догађајима и личностима везаних са Кулу Небојшу и Београдску тврђаву.

Многи историјски записи сведоче да је Београд кроз своју историју 40 пута рушен и обнављан. Његови древни бедеми су много пута ојачавани и изнова подизани с циљем одбране града, али су и попуштали пред насртајима непријатеља и освајача. Београд је издржао две турске опсаде, али не и трећу. 29.августа 1521. године Турци, под вођством султана Сулејмана Величанственог, ушли су у град и Београд је постао османски град, средиште Смедеревског санџака и главна турска база за даљи продор ка средњој Европи. Иначе, у четири велика рата, Београд је био кључна тачка сукоба два царства: Хабзбуршког и Османског.Како су Београд запоседали освајачи и са Истока и са Запада, тако је и град мењао свој лик. Током 39 година колико су Аустријанци боравили у Београду, град је темељно обновљен, реконструисан и претворен у прави барокни град. Реконструкција града је била поверена Швајцарцу, барону Доксату де Морезу. Из тог периода је готово све уништено осим римског бунара. Прави назив бунара је Велики бунар који су изградили Аустријанци, а колоквијални назив „римски бунар“ је настао тек у 19.веку. 212 степеника која воде до дна бунара, испод реке Саве, одувек су изазивали знатижељу и голицали машту посетилаца, па су заинтригиралии чувеног редитеља Алфреда Хичкока који је током посете Београду 1964.обишао Римски бунар. Тада је изјавио да је „такав амбијент за њега одувек представљао праву посластицу“.

Предајом кључева Београдске тврђаве кнезу Михаилу Обреновићу 1867.године, Турци су заувек напустили Београд и тада почиње нови живот тврђаве. Простор између града и тврђаве се трансформише у јавни градски простор и почиње оснивање парка Калемегдан. По узору на европске паркове с краја 19.века и Београд добија парк Велики Калемегдан који ће красити споменици знаменитим личностима. Тај простор данас зовемо Алеја великана. Идеју о изгледу парка први је изложио и пројектовао Емилијан Јосимовић, а велико и мало степениште, прва жена архитекта у Србији, Јелисавета Начић. Данас се на простору Великог Калемегдана налазе значајне установе: Војни музеј, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Природњачки музеј и Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“. Из турског времена сачувани су Сахат кула и турбе.

 У Доњем граду,п оред Куле Небојше за посетиоце је отворена Барутана где су смештене скулптуре и надгробни споменици из римског Сингидунума. У Доњем граду се налазе и сакрални објекти: стара црква Ружица и црква Свете Петке са извором лековите воде.Београдска тврђава је проглашена за споменик културе 1947. године,а за непокретно културно добро од изузетног значаја за Републику Србију утврђена је 1979.године.Бурна историја коју Београд има, али коју многи други градови немају није случајна, јер као што је рекао Јован Цвијић „Србија је кућа на путу, а капија те куће је Београд“. На тој капији Балкана, већ девет деценија, дочекује и испраћа бродове „Победник“ као јединствени симбол Београда

Захваљујемо се на помоћи при реализацији пројекта:

  • ТО општине Бач, дир. Дарко Војновић, www.turizam.bac.rs
  • ТО града Новог Сада, дир. Бранислав Кнежевић, www.novisad.travel
  • Покрајински завод за заштиту споменика културе града Новог Сада, дир. Мр. Синиша Јокић
  • ТО општине Инђија, дир. Милан Богојевић, www.indjijatravel.rs
  • Туристичко друштво Земун, Мирјана Николић
  • ЈП Београдска Тврђава, Весна Влатковић, www.beogradskatvrdjava.co.rs
  • ТО града Београда, зам. дир. Слободан Унковић, www.tob.rs
  • Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, в.д. дир. Дејан Радовановић
  • Музеј у Смедереву, дир. Татјана Гачпар
  • ТО општине Велико Градиште, дир. Дајана Стојановић, www.tovg.org
  • Тврђава Голубачки град, Искра Максимовић, tvrdjavagolubackigrad.rs
  • Центар за културу Кладово, дир. Жаклина Николић, www.kulturakladovo.rs
  • ТО Шабац, дир. Тамара Пејић, www.sabacturizam.org
  • ТО општине Пећинци, дир. Љубица Бошковић, www.pecinci.org
  • Републички завод за запштиту споменика културе - Београд

Република Србија
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Сва права задржава: Удружење ВрачАрт