„Бићу поштован када Дакију учиним римском провинцијом и када Дунав и Еуфрат пређем преко моста“ рекао је Марко Улпије Нерва Трајан. Његова жеља се остварила, подигао је мост који је за оно време био осмо светско чудо. Хиљаду година ни једна грађевина слична мосту на доњем Дунаву није подигнута. Трајанов мост се налази код села Костол, 4км низводно од Кладова. Мост је имао 20 стубова у Дунаву и од тренутка када је изграђен, па у наредном миленијуму, био је највећи градитељски подухват и најдужи мост. Његова дужина од дачког до мезијског стуба је износила 1.127 метара, док је део који је премошћивао реку био дугачак 1.071 м. Импозантна је била и ширина моста 14.5м ако се зна да су римски путеви били дупло мање ширине око 7м.Мост је изграђен за две године, од 103.до 105.године, између I i II Дачког рата, с циљем потпуног покоравања Дакије од стране Римљана.

Трајанов мост је био најзначајнија градитељска замисао и дело највећег архитекте тога доба, Аполодора из Дамаска. Служећи се техником измештања тока реке, каква је у речној историји градитељства забележена као достигнуће Талеса из милета,везана за ратове Грка и Персијанаца, Аполодор је Трајанов пут финализовао Трајановим мостом преко Дунава. Радови су изведени побијањем дрвених стубова у речно дно, затим су постављени носећи стубови, обложени глином. Стубови су били испуњени каменом везаним малтером, а споља озидани чувеном римском опеком чије примерке и данас видимо на остатку стуба моста код села Костол, недалеко од Кладова. Лукове моста носили су стубови висине 35 и ширине 20м, подигнутих на растојању од 50м. О изгледу стубова је писао и римски конзул Дион Касије у својој „Историји Рима“. Он је лично видео остатке моста и приметио да они показују „да не постоји ништа што човек не би могао начинити“. На мост се улазило рампама или покретним мостовима, али је најзначајније то што се на почетку и на крају моста, односно на левој и десној страни Дунава, налазила два идентична утврђења, са дачке, данашње румунске стране, била је Дробета,а на страни римске мезије, у данашњој Србији налазила се Трансдробета и утврђење које се звало Понтес.

Понтес је један од најважнијих римских локалитета на Дунаву и представља комплекс који се састоји од Трајановог моста и мале помоћне тврђаве. Понтес, каструм или војни логор, смештен на високој обали Дунава, поред моста, изградио је Трајан, а обновио цар Јустинијан I у 6.веку. Утврђење је квадратног облика грађено од камена, са јаким бедемима и квадратним кулама на угловима. Унутрашњост тврђаве су пресецале две главне улице, а у самом центру се налазила зграда главног штаба у којој је био смештен командант легије. У каструм се улазило кроз четири капије међусобно повезане и постављене на супротним бедемима. Досадашњим истраживањима Понтеса откривени су делови бедема, све четири капије, шеснаест кула, делови зграде принципије или команде, радионице и магацини.

Године 1850.код Трајановог моста рибари су пронашли бронзану главу која је била део групе скулптура постављених на улазном порталу моста. Стручњаци претпостављају да је на скулптури представљен Трајанов отац. Оригинална скулптура данас се чува у Народном музеју у Београду, а њена копија у Археолошком музеју Ђердапа у Кладову. Годину дана по завршетку градње моста, 106.године цар Трајан је са својим легионарима који су били стационирани у Понтесу кренуо у поход на Дакију. Превео је своје легије преко моста, поразио дачког краља Децебала и Дакију прогласио римском провинцијом. Коначно су велики рудни ресурси и дачко благо постали римски. О богатству Дакије сведочи податак да је цар Трајан као плен из ње понео 331 тону сребра и 165 тона злата. Његова победа над Дачанима је у Риму слављена 123 дана, а у глдијаторским играма уприличеним у част победе,учествовало је 12 000 животиња доведених за ту прилику из Африке и Азије.

Профил Трајановог моста био је утиснут на римском кованом новцу и уклесан на Трајановом стубу у Риму, на коме је приказана сцена у којој Аполодор из Дамаска предаје Трајану план моста. Како је изгледао Трајанов мост може се видети уАрхеолошком музеју Ђердапа у Кладову где је изложена копија фриза са Трајановог стуба.Колико је Трајанов мост након изградње био у употреби немамо сазнања. Да ли се после неколико деценија сам урушио или је по наређењу Трајановог наследника, цара Хадријана, порушен да би се зауставио продор варварских племена на територију Римског царства, остаје непознаница. Од Трајанове импресивне грађевине, чуда на Дунаву, остали су стубови у реци и два стуба на њеним обалама. Последња истраживања Трајановог моста вршена су 2003.године. Остатак стуба на српској страни моста је конзервиран и заштићен и представља споменик културе од изузетног значаја. Трајанов мост као важан део Дунавског лимеса у Србији чека да буде уписан на Унескову Листу баштине света

.

.