Прва тврђава на Дунаву кроз Србију и једина која се налази на левој обали реке је тврђава Бач, најзначајније и најбоље очувано средњовековно утврђење у Војводини. Удаљена је 15км од обале и Бачког Новог Села, окружена природним резерватима и ловиштима: „Карађорђево“ и „Плавна“. Тврђава носи име по месту Бач које се први пут помиње у 12.веку, када је и уписано на Рожеровој карти света. Варош се налазила на стратешки важном месту на граници моћних царевина и краљевстава на Дунаву коју су освајали: Авари, Турци, Монголи. Некада сведок велике и бурне историје, многих сукоба и страдања, Бач је данас мирна варош кроз чије културно наслеђе се наслућује његова славна прошлост. Кључ разумевања за историју и дух овог места сачуван је у градитељству различитих култура: католичке, православне и османске, о чему сведоче тврђава Бач, манастир Бођани, Фрањевачки самостан и остаци турског купатила.  У давним временима на простору Бачке је било Панонско море чије трагове назиремо у непрегледној војвођанској равници. У песковитом и мочварном земљишту до сада је откривено преко 300 археолошких налазишта која датирају од времена праисторије до средњег века. Највећи проналазак је мала статуа Црвенокосе богиње, откопана у близини Оџака, која сведочи да је пре 8000 година на простору данашње Бачке постојало насеље праисторијског човека. Трагови древних народа из периода неолита, антике и средњег века пронађени су и на самој тврђави Бач коју је у 15.веку изградио угарски краљ Карло Роберт Анжујски. За непуне четири године је угарски краљ подигао једну од највећих панонских тврђава. Повод за тако брзу градњу били су чести притисци војске српског цара Душана на угарску границу. Утврђени замак, изграђен на темељима неолитског насеља, имао је одбрамбене куле, палате, одаје управника округа, ходнике, стражарнице, кухињу, бунар, шталу и многе друге објекте.  Тврђава је била водени град, опасана реком Мостонгом која је ишла од Сомбора према Бачу, делећи Бачку на пола, а код места Младеново се уливала у Дунав. Код тврђаве је меандрирала и формирала више мањих острва. На једном је била тврђава, на другом подграђе, а између њих на трећем кула барбакан. Мостонге више нема, али из првих цртежа видимо да је острво са тврђавом, окружено водом и шумом, било идеално место за живот. Проласком кроз Шиљак капију која је некада била опасана водом, улазило се на простор подграђа. Низ кућа које данас чине подграђе јесу куће из 18.века. Како је подграђе изгледало у средњем веку немамо сазнања. Поједини записи кажу да је на том месту постојала лука која је била повезана са Дунавом и у којој су се усидривали трговачки бродови. Проласком кроз Подграђе стизало се на прву линију одбране, на кулу Барбакан. Куле оваквог типа су веома ретке на простору данашње Војводине, али се зна да су настале као утицај инжењерске архитектуре ренесансе. Најимпресивнија и једина сачувана грађевина унутар утврђеног замка је Донжон кула или Кула последње одбране. Изнад друге етаже на спољашњем зиду куле уписан је грб Угарске као важно сведочанство да је тврђава Бач била утврђени замак надбискупа и црквено имање које је изградио угарски краљ. Да је Бач био важно војно, политичко, културно и црквено седиште које је у 16.веку имало статус краљевског града, сведоче делови теракоте, камене декоративне пластике, бројни украсни и употребни предмети изложени у обновљеној Донжон кули. Тврђаву су неколико векова Угри обнављали и ојачавали ишчекујући напад Турака. Године 1529. султан Сулејман Величанствени је напао бачко утврђење које се бранило само један дан. Тако је најзначајнија тврђава на југу Угарске краљевине пала Турцима у руке, готово без борбе, а Бач постао турски град. Из тог периода је остало сачувано турско купатило, као и остаци џамије још увек видљиви у ентеријеру фрањевачког самостана у центру Бача. Дуго је тврђава Бач у рушевинама и запустела чекала на обнову и велико истраживање. Обновљена и отворена за посетиоце она је данас драгуљ бачке равнице. Као ни једна друга тврђава на Дунаву, она има неку посебну лепоту и одише миром који ретко где другде можете да нађете. Величанствена је и по својим причама и тајнама које још увек крије у столетним зидинама и таласима Дунава. Њеној лепоти диве се сви они који су бар једном били у Бачу да посете тврђаву, манастир Бођане или Фрањевачки самостан, или да уживају у природи која их окружује. Верујемо да ће је по значају и лепоти препознати и ван граница Србије и уписати на Унескову листу баштине света.

Захваљујемо се на помоћи при реализацији пројекта:

  • ТО општине Бач, дир. Дарко Војновић, www.turizam.bac.rs
  • ТО града Новог Сада, дир. Бранислав Кнежевић, www.novisad.travel
  • Покрајински завод за заштиту споменика културе града Новог Сада, дир. Мр. Синиша Јокић
  • ТО општине Инђија, дир. Милан Богојевић, www.indjijatravel.rs
  • Туристичко друштво Земун, Мирјана Николић
  • ЈП Београдска Тврђава, Весна Влатковић, www.beogradskatvrdjava.co.rs
  • ТО града Београда, зам. дир. Слободан Унковић, www.tob.rs
  • Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, в.д. дир. Дејан Радовановић
  • Музеј у Смедереву, дир. Татјана Гачпар
  • ТО општине Велико Градиште, дир. Дајана Стојановић, www.tovg.org
  • Тврђава Голубачки град, Искра Максимовић, tvrdjavagolubackigrad.rs
  • Центар за културу Кладово, дир. Жаклина Николић, www.kulturakladovo.rs
  • ТО Шабац, дир. Тамара Пејић, www.sabacturizam.org
  • ТО општине Пећинци, дир. Љубица Бошковић, www.pecinci.org
  • Републички завод за запштиту споменика културе - Београд

Република Србија
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Сва права задржава: Удружење ВрачАрт