Купиник или Водени град је средњовековна тврђава у селу Купинову у Срему, престоница последњих српских деспота. Тврђава је подигнута на мањем острву у мртваји Саве, на ободу данашњег специјалног резервата природе Обедска бара. Иако представља споменик културе од великог значаја тврђава до данас није истраживана. О њој знамо из историјских записа и две повеље из друге половине 14. века које је издао краљ Жигмунд Луксембуршки. Тврђава је грађена као војно-гранично утврђење угарског краља да би у 15. веку постала резиденција српских деспота. Деспот Стефан Лазаревић је од угарског краља добио на коришћење престоницу Београд и још неколико градова и поседа међу којима је био и Купиник. Након смрти деспота Стефана његов наследник Ђурађ Бранковић угарском краљу враћа све поседе,али неке поново добија, тако је Купиник постао важна резиденција српских владара и њихових наследника.

После смрти деспота Ђурђа 1456. године његов унук Вук Гргуревић, познатији као Змај Огњени Вук прелази у службу угарског краља Матије Корвина и посед Купиник подиже у ранг престонице. Посебно је важно истаћи да је угарски краљ Жигмунд био у пријатељским везама са деспотом Стефаном Лазаревићем кога је и увео у витешки ред змаја, чувену организацију витезова у Европи.Купиник представља један од боље очуваних средњовековних утврђења у Војводини.

Тврђава је неправилне четвороугаоне основе са истуреним кулама различитих облика које подсећају на куле Смедеревског града и на београдску кулу Небојшу. У тврђаву се улазило кроз пету кулу на североисточном бедему, кроз капију са покретним мостом.Куле су биле високе око 16м повезане масивним бедемима, а око бедема се налазио ров. Тврђава је грађена одломљеног камена, споља обложеног опеком. У унутрашњости тврђаве су били стамбени објекти, али о њима нема података, јер до данас нису вршена археолошка истраживања тврђаве.

Када су почетком 15.века тврђаву преузели српски деспоти она је од утврђења за ратовање хладним оружјем постала артиљеријска тврђава са топовским кулама.У близини тврђаве деспот Ђурађ је изградио цркву која је по мишљењу многих истраживача најстарија српска православна црква северно одДунава и Саве. Деспот је своју дворску цркву посвећену Светом Луки, иначе заштитнику своје престонице Смедерева, мостом повезао са тврђавом Купиник. Године 1521. у походу султана Сулејмана на Београд, османска војска је изградила мост код Шапца и прешла на сремску страну. Турци су тада освојили многа утврђења међу њима и Купиник. Последњи господари града Купиника били су удовица Јована Бранковића, Јелена и њен син из другог брака Стефан Бериславић. Пред најездом Турака деспотица Јелена се са својим малолетним сином повукла дубље у Угарску.Купиник, тврђава на Сави, чека да буде обновљена и отворена за посетиоце. Под наслагама корова и траве векови ћуте и чувају сећање на једно трагично, али ипак славно време последњих Бранковића.

.