Земунска тврђава Гардош, јединствен и веома значајан споменик културе, сведок је великих историјских догађаја који се на том месту одвијају уназад седам миленијума, много пре изградње утврђења чије остатке данас чувамо. Тврђава је подигнута на местуса кога се вековима контролисала пловидба на Дунаву, као и само ушће Саве у Дунав. На месту првобитне тврђаве у 1.веку Римљани су саградили кастел и назвали га Таурунум, а у 11.веку је подигнута средњовековна тврђава чији су остаци још увек видљиви у старом језгру Земуна. Током бурне историје тврђаву су заузимали: Хуни, Сармати, Готи, Авари, Франци, Словени, Бугари, Византинци и Угри. Угри су је крајем 14.и почетком 15.века претворили у моћно утврђење које има све одлике готске епохе. У средишту тврђаве је крајем 19.века изграђена Миленијумска кула која данас доминира Гардошем, а у подножју тврђаве налази се најстарија црква града Београда, Николајевска црква из средине 18.века. Кула носи име по лесном узвишењу, брегу Гардош, у истоименом земунском насељу. За Земунце она је Кула Сибињанин Јанка, мађарског витеза и борца против Османлија Јаноша Хуњадија.

Од средњовековног утврђења данас је очувана само четвороугаона тврђава, у чијем средишту је кула. Византијски хроничар Јован Кинамје забележио да су Мађари 1127. године заузели Београдску тврђаву и од њеног камења подигли Земунски Град. Две деценије касније византијски цар Манојло I Комнин разара Земун, а камење преноси преко Саве и обнавља Београд. Међутим, крајем 14.века Османлије освајају и разарају обе тврђаве, и Земун и Београд.Чувена битка за Београд, која је вођена 1456. године није била битна само за Београд већ и Земун. На десној обали Дунава хришћанску војску је предводио Сибињанин Јанко, односно Јанош Хуњади који је успео да порази Османлије и обезбеди мирна југоисточним границама Угарске, у наредних 70 година. Само три недеље по окончању битке, док је славље због победе још трајало, Јанош Хуњади је умро од последица куге у једној од кула у утврђењу Гардош.

Земунци нису заборавили свог великог јунака и кулу у којој је окончао свој живот назвали су Кула Сибињанин Јанка.Наиме Мађари су у оквиру обележавања хиљадугодишњице боравка и владавине Мађара у овом делу Европе, у Будимпешти подигли монументални трг са два споменика у Мађарској и Словачкој, и још четири истоветне куле у четири града, на све четири стране света, и то на крајњим границама своје тадашње државе. Тако је Земун, као најјужнији град у поседу угарске круне, постао један у коме је изграђена Миленијумска Кула на Гардошу.

Кула је мешавина различитих стилова и висока је 36м. Изградњом куле је уређен и мали парк, око куле и унутар тврђаве, који је до 1914. године био пријатно шеталиште Земунаца са којег се пружао прелеп поглед на Доњи град и Велико ратно острво. На почетку Првог светског рата Миленијумски споменик је оштећен, када су га аусторугарски војници користили као митраљеско гнездо.О подруму куле испредане су у народу многе мистериозне приче. Једна од таквих легенди је и да из подрума куле води тунел којим се, испод Дунава, може стићи до тврђаве на Калемегдану.

Кула Гардош данас је ревитализована и под заштитом је Завода за споменике Републике Србије. Наспрам земунског и новобеоградског кеја налази се Велико ратно острво, а негде наспрам самог ушћа и Мало ратно острво.Сви они заједно са Београдском тврђавом, која бди над ушћем двеју река Саве у Дунав, чувају бурну и славну прошлост Београда који још увек као и његов Победник стоји на раскршћу Истока и Запада, на најважнијој капији Балкана.