Низводно од Хидроелектарне Ђердап 1 и уз трасу савременог пута који води од Текије до Кладова, налази се један од највећих и најочуванијих римских логора на Дунаву – Диана. Импозантан утврђени град смештен је на стеновитој, благо узвишеној обали реке, па је из тог разлога и понео име Караташ или Црни камен. Простире се на 3 хектара површине и спада у ред најкомплекснијих утврђења на Дунавском лимесу. Изградња тврђаве се везује за период владавине цара Трајана када је поред бројних грађевина, подигнута као једна од база за рат против Дачана и краља Децебала. Претпоставља се да је тврђава изграђена око 101. године када је завршено прокопавања Сипског канала којим је отклоњена највећа препрека за пловидбу Дунавом.

Током шест векова тврђава се градила и обнављала, имала је луку и пристаниште за бродове и била веомазначајан економски центар. Сматра се да је коначан изглед добила много касније, у 3.веку је први пут обновљена, а у 4. веку су изграђена два нова бедема. У 6.веку, у време владавине цара Јустинијана I, тврђава је поново обновљена али је убрзо након тог периода доживела инвазију Авара и Словена од које се није опоравила.Тврђава Диана је утврђење од камена. Као и многи други логори широм Римског царства и она је изграђена по истом принципу. Унутар логора су постојале важне саобраћајнице, зграда штаба, бараке за смештај војника, житница. Оно што је издваја од осталих римских логора је стратешки важно место на коме је изграђена, са кога је контролисан саобраћај Дунавом, односно сипским каналом и што се недалеко од логора налазио Понтес и мост преко кога се улазило у Дакију.

Тврђава има основу заобљеног правоугаоника, са јаким каменим бедемима и кулама. Четири капије су биле распоређене на свакој страни по једна, три су ојачане полукружним кулама, осим четврте која је била окренута ка Дунаву што говори да је логору највећа опасност претила са копнене стране. Досадашња археолошка истраживања донела су нова сазнања не само о изгледу тврђаве већ и о животу који се одвијао у логору. На основу отривених и истражених објеката, као и пронађених предмета који се данас чувају у Археолошком музеју Ђердапа у Кладову и Музеју Крајине у Неготину, сазнајемокако се у логору живело у данима рата, а како у данима мира. Римски историчари су писали о свакодневном животу и активностима војника на граници царства „Војници су зидали бедеме, правили утврђења, поправљали путеве и мостове, стицали кондицију трчањем и вежбањем или су се обучавали да буду писари, библиотекари, подофицири…“. Бројне веома лепе керамичке и стаклене посуде које су пронађене на локалитету Диани говоре нам о начину живота и исхрани војника и посаде, као и о оружју и оруђу које је било у употреби.

Историјски извори сведоче и о страдањима тврђаве. У другој половини 4.века у свом походу на Балкан, тврђаву су напали и делимично спалили Готи, упрвој половини 5.века је уништавају Хуни,а у 6.веку након Јустинијанове обнове, у походу Авра и Словена на Балканско полуострво доживљава коначан слом.Тврђава Диана-Караташ је данас археолошко налазиште од изузетног значаја под заштитом Републике Србије и још један бисер међу дунавским тврђавама којиса још тридесетак римских локалитета, под именом Дунавски лимес или Граница римског царства, чека да постане део Унескове баштине света

.

.

.