На десној обали Саве у Шапцу налази се тврђава коју је 1471.године изградио Иса бег Исаковић и назвао је Бигир Делен, што у преводу значи „пробијач бочно“. Тврђаву су звали разним имена: Заслон, Заклон, Куле, Сава, Бугур тлен, али је најпознатија као Шабачка тврђава. Име Шабац први пут помиње Антонио Бонфини, угарски дворски историчар који је сматрао да је то турска реч и значи нешто што је чудесно лепо.Како је изгледала прва тврђава на обали Саве око које је основан данашњи Шабац, нема података. У античком периоду када је Сирмијум, данашња Сремска Митровица, био главни град провинције Паноније, насеље на Сави код Шапца је могло бити речна лука и дворац за комуникацију са Сирмијумом. Да ли је тврђава изграђена на темељима неке друге грађевине још није доказано. У 19.веку путописац Феликс Каниц је један од оних који сматрају да је шабачка тврђава подигнута на темељима римског кастела. О месту на обали реке и тврђави коју је лично видео је записао: „Насеље Заслон, у коме су увек становали само хришћани, а потоњи Шабац, настао је на терену чија је надморска висина око 85m, а од утврђеног муслиманског „Себаџа“ био је одвојен пространим и мочварним „Шабачким пољем“.

Сама тврђава, која је лежала у центру ограђеног простора, задржала је не само основу римског кастела, на коме ју је султан Мехмед саградио 1471. године, упркос покушају Мађара да га у томе спрече, већ и знатан део кровног грађевинског материјала чије је римско порекло очигледно. Био је то четвороугао који је на североисточној страни одступао од геометријске правилности, са истуреним округлим кулама на угловима и са палисадним бедемом. “Шабачка тврђава по изгледу веома подсећа на Фетислам и Земун, турска утврђења на Дунаву, са основом четвороугла и кулама округлог облика. О изгледу Шабачке тврђаве говоре бројни цртежи, дрворези, бакрорези, литографије и старе карте. На карти из 1562. године последњи пут се тврђава помиње под именом Заслон. Шест година касније на првојтопографскојкартиУгарске којује израдио Лазар, секретар острогонског надбискупа Томе, објављеној у Инголштату 1528. године, на Сави је Шабац уцртан под данашњим именом..

Најстарији познати цртеж шабачке тврђаве је дрворез, чија је слика дата у Светској хроници Хартман-Шедела 1493.године. Сазнање о томе пружа нам књига Карла Шухардта, у којој пише: „Колико се начин утврђивања краљевског дворца продужио и кроз средњивек, показује тврђава Шабац на Сави, коју пружа Хартман Шеделова Светска хроника из године 1493. Она чини утисак као каква реконструкција плана Дорестада: У унутрашњости је издужени правоугаоник издељен у већа и мања дворишта. Споља у наоколо је празан простор дуж градскога зида, а све је израђено од дрвета. Место зида ограда је свуда исплетена од прућа. Само многе округле куле на угловима, које су средњевековни додатак, изгледа да су од камена“.

Као и многе друге тврђаве и Шабачка тврђава је првенствено била изграђена као одбрамбено утврђење у случају напада непријатеља. Пет година након што су је Турци подигли, угарски краљ Матија Корвин је освојио Шабачку тврђаву и претворио је у важну одбрамбену тачку Угарске против Османлија. Међутим, борбе око Шапца, Београда и Авале вођене су све до 1521. године када је османска војска заузела прво Београд , а онда и Шабачку тврђаву и њој сву посаду побили. Том приликом је султан Сулејман II рекао: „То је један од градова које сам освојио. Треба да буде унапређен“. Султанова наредба је спроведена у дело, а султан је лично наредио и надгледао радове. Подигнуто је унутрашње утврђење и направљен понтонски мост преко Саве. Изглед тако утврђеног Шапца приказује бакрорез Јована Ландрарта из друге половине 17. века. Све до првог српског устанка Шабачка тврђава је наизменично била и аустријска и турска. Град је у то време имао два дела: камени и спољни земљани град, утврђен рововима и палисадима. Карађорђеви устаници су га освојили 1807., али се након шест година у тврђаву поново вратила турска посада која је ту остала 54 године.

Почетком 20.века услед експлозије барутане, Шабачка тврђава је била руинирана и веома оштећена.За Шабачку тврђаву се везује име румунског војводе Влада Цепеша, у историји познатијег као гроф Дракула, који се прославио у борбама за ослобођење одТурака. Иако познат као велики јунак, војвода Цепеш је завршио у затвору краља Матије Корвина због суровости и велике огорчености према Турцима. У Корвиновој војсци поред Влада Цепеша био је и Вук Грегуровић, познатији као Змај Огњени Вук. У народу се и данас причају приче и легенде да је румунски војвода Цепеш, у тврђави у Шапцу, хиљаду Турака набио на колац и пустио низ Саву. Када се вратио у Румунију, исте године је убијен. Обезглављено тело му је сахрањено у манастиру на острву Снагов, док је његова глава предата султану Мехмеду II. Како легенда каже: несмирени дух Влада Цепеша још увек лута бојним пољем и тврђавом на Сави. Шабачка тврђава је споменик културе од великог значаја. Обновљена и реновирана представља заштитни знак Шапца. У њеним столетним зидинама, на обали Саве, одвијају се најразличитији културни садржаји, фестивали и манифестације у циљу промоције Шапца, његове традиције и културе.

.

.

Захваљујемо се на помоћи при реализацији пројекта:

  • ТО општине Бач, дир. Дарко Војновић, www.turizam.bac.rs
  • ТО града Новог Сада, дир. Бранислав Кнежевић, www.novisad.travel
  • Покрајински завод за заштиту споменика културе града Новог Сада, дир. Мр. Синиша Јокић
  • ТО општине Инђија, дир. Милан Богојевић, www.indjijatravel.rs
  • Туристичко друштво Земун, Мирјана Николић
  • ЈП Београдска Тврђава, Весна Влатковић, www.beogradskatvrdjava.co.rs
  • ТО града Београда, зам. дир. Слободан Унковић, www.tob.rs
  • Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, в.д. дир. Дејан Радовановић
  • Музеј у Смедереву, дир. Татјана Гачпар
  • ТО општине Велико Градиште, дир. Дајана Стојановић, www.tovg.org
  • Тврђава Голубачки град, Искра Максимовић, tvrdjavagolubackigrad.rs
  • Центар за културу Кладово, дир. Жаклина Николић, www.kulturakladovo.rs
  • ТО Шабац, дир. Тамара Пејић, www.sabacturizam.org
  • ТО општине Пећинци, дир. Љубица Бошковић, www.pecinci.org
  • Републички завод за запштиту споменика културе - Београд

Република Србија
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Сва права задржава: Удружење ВрачАрт