У свом току дугом преко 2.900 км Дунав је најшири код Голупца, око 7км и на том месту изгледа као море. Низводно од Голупца пролази кроз Гвоздену капију правећи величанствену клисуру коју зовемо Ђердап.Најлепши поглед са Дунава пре уласка у клисуру је поглед на стеновиту литицу и њено моћно утврђење. То потврђују и цртежи, литографије, гравире, фотографије и разгледнице на којима је приказана Голубачка тврђава. Због свог изузетног стратешког положаја током 14. и 15. века када је штитила границу и улаз у ђердапски теснац,а у исто време чувала и прелаз преко Дунава, тврђава је била и поприште сукоба између великих сила Угарске, Србије и Османског царства.

Место на којем се налази Голубац одувек је било погодно место за живот. Од Голубачке тврђаве је почињао римски пут кроз клисуру, а изнад садашњег урбаног насеља, на 4км од тврђаве, налазила се римска станица Купе. Римске трагове налазимо и у самом подграђу тврђаве где је откривена римска кућа и печати Легије Четврте Флавијеве Купе и Седме Клаудијеве која је била смештена у Виминацијуму. Откривени објекат и печати указују на то да се у подграђу тврђаве некада налазило село Купе или Викус Купе. Колико је простор око тврђавебио примамљив за многе цивилизације, сведоче бројна рударска окна и кучајски рудници у дунавском залеђу, изнад Голупца, а на румунској страни и велики рудници соли, иначе важне сировине за све цивилизације на Дунаву.

Тврђава Голубачки град први пут се помиње у угарским повељама из прве половине 14.века у којима пише да је у тврђави боравио угарски великаш Никола Бамфи. Из житија Константина Филозофа сазнајемо да је 1410.године деспот Стефан Лазаревић на путу из Истанбула према Београду прешао Дунав код своје тврђаве Голубац. Српски археолози, након опсежних истраживања, сматрају да су Голубац као погранично утврђење изградили Срби крајем 13.века за време владавине краља Драгутина Немањића и да је у 14.веку тврђава уговором припала српском владару. Краљ Жигмунд је деспоту Стефану Лазаревићу дао на управљање Београд и друге градове и тврђаве на Дунаву међу којима и Голубац и да ће их после његове владавине врати угарској држави.Голубачка тврђава је једна од најатрактивнијих и најлепших утврђења на Дунаву. О њеном изгледу је писао и турски путописац Евлија Челебија: „Тврђава има облик шестоугаоника, а грађена је од тесаног камена тако тврдо, као да ју је градио Шедад. Град има седам кула и тако тврд да изазива дивљење. Пет кула налази се на стрмој високој хриди, а две оплакује Дунав. Ту су високе и тешко приступачне куле.

Будући да овај утврђени град са све четири стране налази на стрменитој литици, уопште га није могуће освојити ни са једне стране, минирањем нити поткопавањем“. Посебно је занимљива архитектура Голубачке тврђаве, јер на први поглед све куле су исте, зидане од камена беле боје, величине и облика. Међутим, ако се боље погледа куле се међусобно потпуно разликујушто говори да се тврђава временом дозиђивала и да су је зидали Мађари, Срби, Турци.Прва тврђава је имала четири куле са главном Донжон кулом и била је подељена на горњу и доњу тврђаву. У оквиру горњег дворишта налазиле су се репрезентативне грађевине: трап за храну и цистерна за воду, а у оквиру доње тврђаве била је кула са православном капелом и објекти у којима је живела војска, где се спремала храна.

Научно је потврђено да је Деспот Стефан ту прву тврђаву спустио на Дунав тако што једоградио палату, заштитну кулу уз палату и улазну капију са ровом, а нешто касније је дозидао и спољну тврђаву коју чине три куле. Четврта топовска или водена кула потиче из турског времена. Након смрти деспота Стефана Лазаревића 1427. године његов наследник и сестрић Ђурађ Бранквић је угарском краљу Жигмунду морао да врати све области и градове које су биле дате Србији на управљање. Прво је предао престони Београд, а онда су уследили друге тврђаве и градови. Када је на ред дошао Голубац, деспоту Ђурђу се супротставио војвода Јеремија, командант Голубачке тврђаве који је од деспота тражио да му исплати 12 000 дуката или ће без борбе за исту своту новца Голубачку тврђаву предати Османлијама без борбе. Тако је 1428.године дошло до битке „Опсаде Голупца“ у којој су се сукобили Османлије и Угари уз помоћ српске војске. Војвода Јеремија је учинио како је и обећао.Предводнику османске војске Мехмеду паши Анђеловићу,потоњем Коџи Махмуд паши, предао је Голубачку тврђаву за износ од 12000 дуката, а Голубац је постао турска тврђава.У бици за Голубац посебно се истакао Завиша Црни, чувени пољски витез и дипломата, који се борио на страни угарског краља Жигмунда. После тешке борбе краљ се једва спасао, а храбри Завиша је у јуришу на турску восјку био заробљен и касније сурово погубљен. Његова смрт је одјекнула у целој средњој Европи. Срби су га сахранили, вероватно у оближњем манастиру Тумане. У кули витезова на тврђави, њему у част, постављена је изложба посвећена великом и храбром витезу Црном Завиши. Тврђава Голубац је првобитно зидана за борбу хладним оружјем, али се у 15.веку када је заузимају Турци она брани и ватреним оружјем о чему сведочи топовска турска кула у чијим зидовима и даље стоје узидана ђулад од камена. Посебно се од свих кула по лепоти издваја Донжон кула која се налази на врху стене и има више спратова. Та кула коју због облика зову и Шешир кула била је последња одбрана тврђаве. Голубачка тврђава је у средњем векуимала и пристаниште за бродове о чему француски путописац Бертрандон дела Брокијер, каже да је само неколико година након смрти Црног Завише видео луку и у њој 100 турских шајки.

У 19.веку када Турци одлазе и ослобађају наше градове и утврђења Голубачка тврђава почиње нови живот. После неколико доградњи, поправки и рушења у 20.веку доживљава тешку судбину. Кроз тврђаву је прво пробијена траса магистралног пута, а онда је изградњом ХЕ Ђердап 1 подигнут ниво воде Дунава и формирано је језеро, што је довело до потапања дела тврђаве, доњих делова средњовековне палате и турске куле.Тек након опсежних истраживања у 21.веку, Голубачка тврђава је обновљенаи данас као светионик стоји на обали Дунава. Моћно утврђење опасано јаким бедемима са 9 високих кула и великом палатом је најважнији део комплекса Тврђаве Голубачки град. За посетиоце су отворени визиторски центар, деспотова палата и неколико кула, доступне су шетачке и бициклистичке стазе,као и разноврсникултурно-уметнички садржаји. Због свега онога што она јесте,пристају јој епитети да је јединствена, непоновљива и најлепша тврђава на Дунаву

Захваљујемо се на помоћи при реализацији пројекта:

  • ТО општине Бач, дир. Дарко Војновић, www.turizam.bac.rs
  • ТО града Новог Сада, дир. Бранислав Кнежевић, www.novisad.travel
  • Покрајински завод за заштиту споменика културе града Новог Сада, дир. Мр. Синиша Јокић
  • ТО општине Инђија, дир. Милан Богојевић, www.indjijatravel.rs
  • Туристичко друштво Земун, Мирјана Николић
  • ЈП Београдска Тврђава, Весна Влатковић, www.beogradskatvrdjava.co.rs
  • ТО града Београда, зам. дир. Слободан Унковић, www.tob.rs
  • Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, в.д. дир. Дејан Радовановић
  • Музеј у Смедереву, дир. Татјана Гачпар
  • ТО општине Велико Градиште, дир. Дајана Стојановић, www.tovg.org
  • Тврђава Голубачки град, Искра Максимовић, tvrdjavagolubackigrad.rs
  • Центар за културу Кладово, дир. Жаклина Николић, www.kulturakladovo.rs
  • ТО Шабац, дир. Тамара Пејић, www.sabacturizam.org
  • ТО општине Пећинци, дир. Љубица Бошковић, www.pecinci.org
  • Републички завод за запштиту споменика културе - Београд

Република Србија
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Сва права задржава: Удружење ВрачАрт